Besplatne konsultacije
Planirajte ukrasnu baštu tako, da bude lepa tokom cele sezone
Ukrasna bašta neka bude mesto za povezivanje sa prirodom, odmor i relaksaciju, a za mlađe generacije i bezbedan kutak za istraživanje i igru. Mogućnosti oblikovanja bašte su skoro neograničene, a poslednjih godina su u centru pažnje prirodniji stilovi, koji uključuju talasaste i meke linije ukrasne bašte.
Ukrasna bašta neka bude zanimljiva tokom cele sezone
Za lepu ukrasnu baštu tokom svih godišnjih doba je potrebno uzeti u obzir klimatske uslove i promene. Mnoge bašte su najlepše preko leta zbog obilja sezonskog cveća. Međutim, u baštu možemo uključiti biljke tako, da bude zanimljiva u svim godišnjim dobima. Neko drveće i žbunje ima zimzeleno širokolisno ili igličasto lišće, dok listopadno drveće i žbunje proizvode cvetove, plodove ili šareno jesenje lišće. Najbolje bašte udružuju ove i druge karakteristike, koje doprinose opštoj lepoti.
Za lepotu je potrebno promišljeno planiranje
Bašta će biti u skladu sa vašim željama i očekivanjima samo ako bude odgovarajuće isplanirana. Zato se dobro edukujte o svakoj biljci i njenoj odrasloj veličini te nacrtajte plan ukrasne bašte u pravoj razmeri. Veće biljke rasporedite u pozadinu, a niže biljke bliže kući. Ostavite otvoren i prozračan prostor pri ulazu u kuću, napravite vijugave stazice uz koje neka rastu mirisne trajnice poput lavande. Između drveća i žbunastih biljaka te daleko od puta si napravite miran kutak, gde ćete se spojiti sa prirodom što ležanjem u visećoj mreži, na ležaljci što sedenjem na drvenoj klupici.
Uključite drveće i žbunje
Drveće i žbunje je relativno skuplje od zeljastih biljaka, ali na njih treba gledati kao na dugoročnu investiciju. Pri sadnji uzmite u obzir, koliko će biti veliko kada odraste. U toku rasta promeni izgled ukrasne bašte stvaranjem senovite mikroklime. Drveće obezbeđuje manjim biljkama zaštitu od vrućeg popodnevnog sunca.
Za ukrasnu baštu uz kuću birajte manje drveće. Izaberite one sa prolećnim cvetanjem kao što su cvetajući drenovi, sa šarenim jesenjim lišćem kao što su javori, ili sa privlačnim šarama kore drveta, poput breza, koje na sto prinose više od samo veličine i strukture. Neko drveće, poput drveta katsure i javora, spaja više ovih osobina za četiri godišnja doba. Širokolisne zimzelene biljke, na primer božikovina i igličasto drveće, poput smreke, obezbeđuju boju, strukturu i zaštitu zimi te sklonište za divlje životinje u bašti. Veličina zavisi od veličine bašte, zato pažljivo birajte sorte manjeg drveća.
U ukrasnu baštu možete uključiti jestivo drveće, kao što su jarebike, asimine, jestivi dren, ukrasne trešnje i jabuke. Uvek je najbolje, da izaberete autohtone vrste. Nekada je dovoljno, da se posadi solitarno povijeno drvo kao što je viseća breza, padajući dud ili vrba. U veoma maloj bašti, izaberite varijetet stubastog drveća, koje u svom imenu ima odrednicu ‘Fastigiata’.
Žbunaste biljke za dopunjavanje izgleda
Druga linija iza drveća su žbunaste biljke, koje popunjavaju prostor ispod i između drveća. Možete da napravite mešovitu leju od žbunova različitih visina, struktura i različitog vremena cvetanja, što će biti zanimljivo u različitim godišnjim dobima. Žbunje obezbeđuje žarišne tačke, jer u određenoj sezoni pokaže cvetove, plodove i listove. Popularne forzicije i azaleje u proleće proizvode pregršt cvetova, a zatim se ostatak godine stapaju sa pozadinom. Viburnumi nude tri zanimljiva godišnja doba: sa prolećnim cvetovima, koji u kasno leto daju tamno plave, crne ili crvene jagode i različite nijanse jesenje boje. Kamelije i likovci cvetaju ujesen, zimi i u rano proleće, dok preostali deo bašte miruje. Visokom žbunju sledi niže žbunje. Ako žbunu u ukrasnoj bašti namenimo istaknuto mesto, neka se ističe nekom svojom karakteristikom, kao npr. kineski dren sa mnoštvom pljosnatih cvetića na još golom drvetu.
Četinari i zimzeleno žbunje treba da služe kao dopuna ukrasne bašte. Odlična kombinacija, koja ne traži mnogo nege su četinari i javori. Ali je bašta te vrste malo monotona, jer nedostaje kolorit cvetova.
Mešovite trajnice dodaju dinamiku
Visoke trajnice brzo popune prostor u periodu kada se žbunje još nije razraslo, a sa druge strane gredica ostane puna i zimi, kada trajnicama nadzemni deo odumre. Većina trajnica potera rast listova u proleće i cveta u jednoj tački u proleće, leti ili u ranu jesen. To treba da uzmemo u obzir prilikom planiranja ukrasne bašte za sva godišnja doba.
U baštu uključite i cvetne penjačice. Posebno atraktivni su u proleće zimski jasmin i Armandov klematis, koji cvetaju kada je ostalo drveće još uvek golo. Proleće nam mogu ulepšati i lukovi, koje sadimo zajedno sa pokrivnim biljkama u grupe na ivici gredica ili uz prolećnu crnjušu.
I ne zaboravite na drveće, žbunje i trajnice, koje privlače oprašivače. Zimi neka u ukrasnoj bašti cvetaju mahonija Lonicera purpussi i ruzmarin, u proleće jorgovan i viburnum, leti lavanda, bosiljak, žalfija, nana, monarda, ljiljani, dnevni ljiljani, geranijumi, suncokreti, zatim leptirov žbun, hibiskus, perovskija, ehinacee, gaure, bergenije i druge cvetajuće biljke. A ujesen astre, hermelika…
Nega i sadnja
Koje god biljke izaberete za ukrasnu baštu, pripremite im dobro okruženje za rast. Najpre rastresite tlo i očistite ga od korovskog bilja. Iskopajte jamu za sadnju četvorostruko veću od veličine posude ili grude. U jamu za sadnju dodajte Plantella Ideal i Plantella kristalno đubrivo za ukrasne biljke. Prilikom sadnje obavezno zalijte. Prihranjujte tri do četiri puta u sezoni rasta od proleća do kasnog leta. Ako je leto suvo i vruće, biljke samo zalivajte i jačajte prirodnim sredstvima i ne prihranjujte.
