Besplatne konsultacije
Kako pravilno saditi paradajz
Za kvalitetan i obilan prinos paradajza ključno je pravilno izvođenje osnovnih agrotehničkih mera već prilikom sadnje. Sadnja paradajza treba da se obavlja u optimalnim temperaturnim uslovima, u dobro pripremljeno zemljište bogato hranljivim materijama. Važno je obratiti pažnju na dubinu sadnje, pravilan razmak između biljaka i adekvatnu potporu. Samo pravilnim uzgojem paradajza možemo obezbediti snažan korenov sistem, stabilan rast i otpornost biljaka na stresne uslove.
Cilj uzgoja paradajza je dobijanje sočnih, mesnatih i lepo obojenih plodova bogatih hranljivim materijama, poput likopena, karotenoida i vitamina C. Paradajz možemo uzgajati iz semena ili kupovinom gotovih sadnica, ali pravilna nega mora početi već u fazi rasada, a posebno je važna pri sadnji na stalno mesto.
Kvalitetne sadnice paradajza su osnova dobrog prinosa
Za uspešan uzgoj paradajza neophodno je izabrati zdrave i kvalitetne sadnice. Koren treba da bude beo, razvijen i ravnomerno raspoređen u supstratu. Idealna visina sadnice je do 20 cm, jer su izdužene sadnice slabije i teže podnose presađivanje.
Sadnice treba da budu kompaktne, čvrste i tamnozelene boje. Slabe i izdužene biljke imaju slabiji razvoj i manji prinos, a ujedno su osetljivije na bolesti i štetočine. Stablo treba da bude debljine kao olovka, a cvetne zametke uklanjamo kako bi se podstakao razvoj korena.
Ako sadnice nabavimo ranije, a vremenski uslovi nisu pogodni za sadnju paradajza, čuvamo ih na svetlom i umerenim temperaturama uz redovno zalivanje i prihranu.
Kada se sadi paradajz na otvorenom
Sadnja paradajza na otvorenom obavlja se kada dnevne temperature prelaze 18 °C, a noćne ne padaju ispod 10 °C, najčešće nakon sredine maja.
Paradajz zahteva mnogo sunčeve svetlosti, plodno zemljište i redovno zalivanje. Sadnja paradajza se obavlja u dobro pripremljeno zemljište uz dodatak organskog đubriva Plantella Organik.
Zemljište je potrebno pripremiti najmanje 1–2 nedelje pre sadnje. Plantella Organik je organsko đubrivo u obliku peleta koje sadrži prirodne izvore organske materije i osnovne hranljive materije (NPK).
Odlikuje ga postepeno i dugotrajno otpuštanje hranljivih materija, čime se obezbeđuje stabilna i ravnomerna ishrana biljaka tokom cele vegetacije.
Pored toga, poboljšava strukturu zemljišta, povećava zadržavanje vlage i podstiče razvoj korisnih mikroorganizama, što je posebno važno u uslovima suše i visokih temperatura.
Razmak između biljaka
Previše gusta sadnja paradajza može izazvati probleme tokom vegetacije. Biljke sadimo na razmak od 0,5–0,7 m kako bismo obezbedili dobru cirkulaciju vazduha i smanjili rizik od bolesti.
Sadnice se sade koso i dublje (do prvih listova) kako bi razvile jači korenov sistem, što direktno utiče na bolji rast i prinos.
Rasad sadimo ukoso i veoma duboko (stabljiku takođe zatrpavamo do prvih pravih listova) kako bi se podstakao razvoj dodatnog korenovog sistema. Što je koren razvijeniji, biljka je snažnija, stabilnija i otpornija na bolesti.
Prilikom sadnje preporučuje se upotreba Bio Plantella zemlje za paradajz, koja obezbeđuje optimalnu strukturu zemljišta, doprinosi njegovoj stabilnosti i omogućava pravilan vazdušno-vodni režim.
Đubrenje paradajza – ključ za snažan rast
Paradajz spada u biljke sa velikim potrebama za hranljivim materijama. Prilikom sadnje u sadnu jamu dodajemo organsko đubrivo Plantella Organik, koje omogućava:
- bolji razvoj korena
- čvrstoću biljke
- pravilan razvoj plodova
Zahvaljujući organskoj materiji i postepenom otpuštanju hranljivih materija, obezbeđuje stabilan rast bez naglih oscilacija.
Tokom vegetacije paradajz dodatno prihranjujemo jednom mesečno, od početka cvetanja do kraja zrenja. Redovna prihrana omogućava kontinuiran rast i kvalitetne plodove.
Kao dodatna mera preporučuje se malčiranje (kopriva, gavez), koje zadržava vlagu i poboljšava zemljište.
Zaštita paradajza od štetočina počinje pri sadnji
Paradajzov moljac (Tuta absoluta) je jedan od najopasnijih štetočina u uzgoju paradajza. Njegove larve oštećuju listove i plodove, smanjuju fotosintezu i značajno utiču na prinos.
Pošto je aktivan noću i brzo se razmnožava, često se otkriva prekasno. Zato je preventiva ključna.
Već pri sadnji preporučuje se postavljanje Bio Plantella crnih lepljivih ploča, koje omogućavaju:
- zaštitu bez upotrebe insekticida
- rano otkrivanje štetočina
- smanjenje populacije
Nedostatak kalcijuma kod paradajza – kako ga sprečiti
Nedostatak kalcijuma je čest problem u uzgoju paradajza i manifestuje se truležom vrha ploda. Uzrok je često nepravilno zalivanje ili prekomerno đubrenje azotom.
Rešenje je folijarna primena Bio Plantella Kalcijuma:
- Prvo tretiranje pri pojavi plodova
- Ponavljanje jednom nedeljno
- Prirodno kalcijumovo đubrivo sa trostrukim delovanjem: bio-stimulans, đubrivo i korektor za nedostatak kalcijuma.
- Prevenira fiziološke poremećaje (truljenje vrhova, pucanje plodova paradajza, gorka pegavost jabuka).
- Produžava skladišni vek plodova.
Prskanje obavljamo u večernjim satima, uz upotrebu vode koja nije hladna.
