Živa ograda će biti ponos kojim ukrašavamo okolinu našeg doma

Živa ograda oko naše kuće može biti od listopadnih ili zimzelenih biljaka. Da bismo osigurali da je ova prirodna ograda lepa, potrebno je redovno đubriti i pravilno orezivati biljku. Odlično će štititi dvorište i dom, a istovremeno ćete biti vrlo ponosni na izgled.

Listopadne žive ograde

Među listopadnim živim ogradama nalazi se mnogo biljaka koje su autohtone za Srbiju i koje se mogu naći gotovo na svakom koraku u šumi. To znači da su prilagođene uslovima za rast i izuzetno dobro uspevaju. No, nisu samo ove biljke pogodne za živu ogradu.

Listopadne biljke za živu ogradu uključuju:

  • Evropska bukva (Fagus sylvatica)
  • Crvena evropska bukva (Fagus sylvatica ‘Atropunicea’)
  • Beli gaber (Carpinus betulus)
  • Češki javor (Acer campestre)
  • Mandžurski javor (Acer ginnala)
  • Glog (Crataegus monogyna)

Kako započeti sa sadnjom listopadne žive ograde?

Kada se odlučimo za sadnju, možemo izabrati sadnice s golim korenjem ili one u loncima. Sadnice s golim korenjem su manje i jeftinije. Bitno je obratiti pažnju na gustoću sadnica. Najbolja sadnica je ona s kraćim stablom, odnosno s nisko razgranatim prvim granama, jer samo tako postižemo čvrstu, gustu i neprobojnu živu ogradu. Najbolje vreme za sadnju je rano proleće ili kasna jesen.

Sadnice u loncima nude različite veličine. I kod njih pazimo na što nižu razgranatost donjih grana. Zbog uzgoja u loncima, sadnja je moguća tokom cele vegetacijske sezone, od proleća do jeseni. Treba izbegavati sadnju tokom vrućih letnih meseci.

Sadnice u loncima nude različite veličine. I kod njih pazimo na što nižu razgranatost donjih grana. Zbog uzgoja u loncima, sadnja je moguća tokom cele vegetacijske sezone, od proleća do jeseni. Treba izbegavati sadnju tokom vrućih letnih meseci.

Za odrasle biljke obavljamo đubrenje u proleće s posebnim đubrivom Plantella za ukrasne biljke, koje se brzo otapa u vodi i može se koristiti na tri načina: zalivanje, folijarno đubenje (prskanje) ili stavljanje oko korena.

Orezivanje listopadne žive ograde treba biti redovno. Visina žive ograde zavisi od naše želje i potreba okoline, jer ove biljke mogu narasti izuzetno visoko. Živa ograda visoka 6 m ili 8 m je već pravi drvored u malom i zahteva puno posla i pažnje prilikom orezivanja. Za nisku živu ogradu redovnim orezivanjem održavamo željenu visinu. Orezivanje obavljamo tako da skraćujemo novi, mladi rast, jer na taj način održavamo gustu krošnju.

Živa ograda od zimzelenih biljaka

Kod zimzelenih živih ograda možemo birati između četinara i širokolisnih biljaka. Među zimzelenim četinarima česti su izbor smreka, tuja ili tisa. Kod širokolisnih biljaka najčešće oko naše kuće uzimamo liguster, lovorikovac ili buksus. Kako započeti sa sadnjom zimzelene žive ograde?

Kod zimzelenih živih ograda uglavnom kupujemo sadnice u loncima. Pri sadnji koristimo organsko đubrivo Plantella Organik, što će biljkama omogućiti dobro ukorenjavanje i pravilan početni rast.

Kako započeti sadnju zimzelene žive ograde?

Iskopamo rupu za sadnju i na dno stavimo pola preporučene količine đubriva. Zatim dodamo sloj zemlje na koji postavimo sadnicu. U iskopanu zemlju umešamo drugu polovinu đubriva i njome popunimo rupu za sadnju. Pazimo da đubrivo ne stavljamo direktno uz korenje, jer ih može oštetiti. Zemlju oko biljke lagano pritisnemo i zalijemo. Zimzelena živa ograda zahteva osnovno i sezonsko đubrenje.

Zimzelena živa ograda zahteva osnovno đubrenje i prihranjivanje tokom sezone

Zimzelene biljke imaju zelene delove tokom cele godine i ne otpuštaju iglice ili listove u jesen. To znači da stalno stvaraju hranu i takođe su im redovno potrebne hranjive materije, koje dobijaju putem đubrenja. Ove biljke imaju plitak korenski sastav koji u nekoliko godina crpi mnogo hranjivih materija iz tla.

Zimzelene četinare đubrimo s kristalnim đubrivom Plantella Specijalno đubrivo za četinare. Ovo đubrivo sadrži mnogo magnezijuma, koji igra važnu ulogu u fotosintezi. Nedostatak magnezijuma može se primetiti po bledim biljkama s lošijim rastom ili čak sušenjem. Počinjemo s đubrenjem u proleće kada biljke počnu rasti i formirati pupoljke.

Đubrimo ih u martu, aprilu, maju i junu. Tokom visokih temperatura leti ih ne gnojimo, jer nedostatak vode može brzo uzrokovati opekotine. S đubrenjem nastavljamo u şeptembru i možda oktobru, zavisno od vremenskih uslova. Na taj način ojačane biljke dobro podnose leto i zimu. Budući da zimzelene biljke tokom cele godine stvaraju hranu, ne smemo zaboraviti da ih zalivamo, jer i leti i zimi može doći do suše ako zemlja ne smrzne i ako dugo nema padavina. Ako nema dovoljno vlage, sve zimzelene biljke treba zalivati.

Zimzelene širokolisne biljke na početku sezone đubrimo organskim đubrivom Plantella Organik. Ovo jednostavno đubrivo pospemo pod biljke pre kiše i biće dovoljno hranjiva za celu sezonu. Za lep rast dodatno đubrimo kristalnim đubrivom Plantella Specijalno đubrivo za ukrasne biljke. Đubrimo ih u aprilu, maju i junu. Tokom leta ih ne đubrimo, već ponovno započinjemo s đubrenjem početkom jeseni.

Osnove orezivanja zimzelene žive ograde:

  • U poređenju s listopadnim živim ogradama, zimzelene žive ograde zahtevaju manje orezivanja.
  • Orezujemo uglavnom žive ograde od čempresa, tuje i tise.
  • Smrekama i borovima uklanjamo samo nove izdanke na granama i blago ih oblikujemo makazama. To znači da skraćujemo izdanke ili preusmeravamo rast ka mlađem izdanku niže na grani.
  • Ako prerežemo previše u smeđi, drvenasti deo biljke, nove grane neće izrasti, već će se biljka osušiti.
  • Previsoke žive ograde ne smemo skraćivati za više od jedne trećine, jer to predstavlja veliki šok koji može izazvati sušenje i propadanje biljke.
  • Ako živa ograda postane preširoka, možemo je suziti tako što ćemo je orezati sa strane, pazeći da ne uklonimo previše zelenih delova. Iz golih grana neće izrasti nove grane.

Svi naši proizvodi su rezultat dugogodišnjeg znanja, proverenih istraživanja i tehnoloških inovacija priznatog slovenačkog proizvođača Unichem. Pošto smo na njih izuzetno ponosni, označili smo ih posebnim pečatom Testirana efikasnost.