Dobri i loši susedi u bašti

Domaća bašta nije imanje veličine nekoliko hektara, gde se gaje monokulture, već je manja površina, koju zauzima veliki broj raznovrsnih baštenskih biljaka. Ako želimo da imamo ekološku baštu, moramo da poštujemo plodored i da znamo koji su dobri i loši susedi u bašti.

Dobri susedski odnosi između baštenskih biljaka na prvi pogled izgledaju komplikovano, ali sa tabelom, koju ćete naći u nastavku, lako ćete to savladati.

Osnova plana neka uvek bude plodored. Pošto u domaćoj bašti imamo veliki broj raznovrsnih baštenskih biljaka, najbolje je upotrebiti četvorogodišnji plodored.

Pri izboru biljaka ne smemo biti probirljivi, jer želimo što raznolikije baštenske biljke. Zato što pravilan plodored i raznovrsne baštenske kulture znače manje štetočina, bolesti i pouzdaniji prinos.

Koji su dobri a koji su loši susedi?

Dobri susedi – biljke, koje podstiču razvoj

Dobri susedi su one biljke, koje podstiču razvoj. Navešćemo samo nekoliko primera dobrih suseda:

  • Luk povoljno utiče na razvoj šargarepe, krastavaca, motovilca, cvekle i crnog korena.
  • Šargarepa dobro utiče na razvoj luka, praziluka, salate, radiča, paradajza, graška i kineskog kupusa.
  • Kupus povoljno utiče na razvoj graška, pasulja, paradajza, endivije, krastavaca, salate i celera.
  • Cvekla podstiče razvoj krastavaca, luka, belog luka, kelerabe i niskog pasulja.

Loši susedi – biljke, koje ometaju razvoj

Lošim susedima smatramo one biljke, koje ometaju razvoj, jer izlučevine njihovog korenja nepovoljno utiču na susednu biljku. Pogledajmo nekoliko primera:

  • Paradajz loše uspeva uz grašak, krompir i komorač.
  • Praziluk ne raste dobro među cveklom, pasuljem, graškom i kineskim kupusom.
  • Kupus ometa razvoj luka, praziluka i kineskog kupusa.

Dobre baštovanske prakse po principu dobrih suseda

Odlučimo se, da na prvom polju posadimo red paradajza, zatim red patlidžana i još red paprika. To nisu dobri susedi i želimo da smanjimo loše uticaje, te ćemo ih razdvojiti sa dva reda salate. Među njih ćemo ubaciti luk. Pošto lukovičasto povrće tera bolesti, super je u blizini paradajza.

Česta kombinacija je, da među luk posejemo šargarepu. Šargarepa neće terati lukovu i druge muve, jer će biti premalena. Ali će luk terati šargarepinu muvu.

Sledeći primer su jagode, među koje posadimo vlašac, koji je trajnica. Ponovo povoljan uticaj lukovičaste biljke u boju protiv bolesti, koje u velikoj meri napadaju jagode.

Mahunarke mogu u simbiozi sa korisnim bakterijama da proizvode azot. Zato je dobra kombinacija takozvana sestrinska trojka: kukuruz, po kome se penje pasulj, a po tlu su bundeve. Azot pomaže kukuruzu da raste, kao i bundevama.

Pri setvi šargarepe, na 5 cm posejaćemo seme rotkvice. Ona će izrasti brzo i njenim čupanjem iz zemlje rastrešćemo tlo i omogućiti šargarepi da lepše raste.

Zasadimo brojne i veoma raznolike kombinacije. Pratimo smernice principa dobrih i loših suseda. Pored toga se uvek nađe mesto za korisne biljke, među kojima su začinske biljke i neko cveće.

Korisno začinsko bilje u bašti

Često imamo deo bašte namenjen isključivo začinskom bilju. To je sasvim u redu, jer velike biljke dobro dođu u stvaranju mešanih zasada. Velike začinske biljke jednostavno razmnožimo deljenjem ili reznicama i posadimo ih po celoj bašti. Začinske biljke sadrže etarska ulja, koja deluju odbijajuće za štetočine.

Tako, na primer, čubar posadimo oko pasulja, jer tera vaške. Bosiljak će poboljšati ukus paradajza, zato ima mesto upravo ispod njega. Svi znamo, da kiselih krastavčića nema bez mirođije te isto važi i u bašti.

Korisno cveće u bašti

Ružičnjaci privlače oprašivače na naše biljke, kao što su plodovite biljke i mahunarke. Najbolje je izabrati cvetove iz žutog, narandžastog i crvenog dela spektra. Plave i ljubičaste boje brzo prizovu štetočine. Naravno, da su pojedinačne biljke boražine, lana i lavande dobrodošle u svakoj bašti.

Prvo polje sadrži one baštenske biljke, koje često preovladavaju u bašti i ljudi ih sade na velikom delu bašte. To je paradajz i ostalo plodovito bilje, kupus i ostale kupusnjače te krompir. Ali problem nastaje, kada ustanovimo, da se brojne biljke međusobno ne vole, da nisu dobar sused. Osim toga, paradajz i krompir, na primer, spaja zajednička bolest – plamenjača.

Na drugom polju imaćemo mnogo korenastih i salatnih biljaka (brokoli, karfiol, rotkvica i prokelj).

Na treće polje posejemo i posadimo: blitvu, šargarepu, luk, praziluk, visoki pasulj i peršun, ali i lukove koji imaju brojne zajedničke štetočine i tako dalje. Važno je naći kombinacije, sa kojima ćemo smanjiti negativni uticaj lošeg susedstva.

Na četvrto polje stavljamo grašak, nizak pasulj, beli luk, spanać, šalotku, repu, cveklu.

Različito povrće ima različite potrebe za đubrenjem

Tako prvo polje, na kome su najgladnije baštenske kulture (plodovite biljke i kupusnjače) potrebno je 2 kg / 10 m² ekološkog organskog đubriva Plantella Organik. Time obezbeđujemo dovoljno hranjivih materija za ravnomeran rast i razvoj biljaka. Drugo polje sa salatnim biljkama, spanaćem i korenastim povrćem treba 1 kg / 10 m². Na trećem polju je lukovičasto povrće, kojima je potrebno malo, zato samo 0,5 kg / 10 m². Četvrto polje sa mahunarkama temeljno ne đubrimo.

Različite baštenske biljke trebaju različite količine đubriva. Pošto ćemo u bašti saditi po principu mešovite sadnje, količinu đubriva odredićemo ravnajući se po glavnom usevu – glavnoj kulturi u plodoredu. Sada pričamo o temeljnom đubrenju – to je đubrenje prilikom pripreme tla za sejanje ili sadnju biljaka.

Za uzgoj povrća u domaćem vrtu preporučujemo

Svi naši proizvodi su rezultat dugogodišnjeg znanja, proverenih istraživanja i tehnoloških inovacija priznatog slovenačkog proizvođača Unichem. Pošto smo na njih izuzetno ponosni, označili smo ih posebnim pečatom Testirana efikasnost.

Još saveta od Plantelle